Priprema za bebu tokom trudnoće – šta da uradite u kom trimestru

Priprema za bebu gradi se kroz celu trudnoću, a najbolje je da deo zdravstvene pripreme počne i pre začeća.

Kada se obaveze rasporede po fazama, lakše je pratiti šta je važno odmah, šta se planira kasnije, a šta ne treba ostaviti za poslednje nedelje.

Prvi trimestar je usmeren na potvrdu trudnoće, prve preglede i zdravstvenu osnovu. Drugi trimestar je period za informisanje, planiranje i pripremu doma. Treći trimestar donosi završne korake: položaj bebe, torbu za porodilište, dokumentaciju, znakove porođaja i organizaciju prvih dana kod kuće.

Priprema obuhvata telo, zdravlje, ishranu, prostor, dokumentaciju, finansije, podršku i mentalnu spremnost. Cilj je da roditelji u porođaj i prve dane sa bebom uđu mirnije i sigurnije.

Prvi trimestar – potvrda trudnoće, zdravlje i prve odluke

Prvi trimestar obuhvata potvrdu trudnoće, prve analize i prilagođavanje navika. U ovoj fazi se postavlja osnova za dalje praćenje trudnoće.

Potvrda trudnoće i prvi pregledi

Kada test pokaže trudnoću, sledeći korak je potvrda kod ginekologa. Prvi pregled pomaže da se utvrdi starost trudnoće, okvirni termin porođaja i plan kontrola.

Ako priprema nije urađena pre začeća, u prvom trimestru treba nadoknaditi važne provere. Lekaru treba dati potpunu sliku o zdravlju, terapijama, ranijim trudnoćama, porodičnoj istoriji bolesti i životnim navikama.

Važno je pitati lekara koje analize i pregledi slede, kako bi trudnica mogla da planira kontrole, laboratoriju i dodatne konsultacije.

Navike koje podržavaju zdrav razvoj bebe

U prvom trimestru lekove, suplemente i biljne preparate ne treba uzimati bez dogovora sa lekarom. To važi i za preparate koji se smatraju prirodnim.

Folna kiselina ostaje posebno važna, a lekar može preporučiti i druge vitamine ili minerale prema nalazima. Ne treba samostalno povećavati doze, posebno kada je reč o vitaminu A u obliku retinola.

Ishrana, odmor, hidratacija i umerena fizička aktivnost treba da prate stanje trudnice. Ako postoji krvarenje, bolovi, ranije komplikacije ili posebni rizici, treba poštovati savet lekara.

Ako je do konzumacije alkohola, cigareta ili narkotika došlo pre potvrde trudnoće, trudnica treba da obavesti ginekologa.

Prva organizacija porodičnog života

Prvi trimestar je dobar trenutak za razgovor o obavezama, poslu, finansijama i podršci nakon porođaja. Ne moraju se odmah doneti sve odluke, ali važne teme ne treba ostaviti za kraj trudnoće.

Partnera je korisno uključiti od početka: u preglede, promenu navika, planiranje troškova i dogovor oko pomoći kada beba dođe.

Evidencija pitanja za ginekologa pomaže da se ne zaborave teme kao što su ishrana, lekovi, putovanje, fizička aktivnost, odnosi, umor i mučnine.

Drugi trimestar – informisanje, planiranje i postepena priprema doma

Drugi trimestar često donosi više energije i više prostora za planiranje. Tada trudnica jasnije oseća bebine pokrete, počinje da se informiše o porođaju i dojenju, a porodica može postepeno da priprema dom, budžet i podršku.

Praćenje bebinog razvoja i pokreta

Tokom drugog trimestra i većeg dela trećeg trimestra beba se intenzivno pomera i okreće, jer je dovoljno porasla da se pokreti osete, ali još ima prostora u stomaku. Mame u ovoj fazi često jasnije osećaju šutiranje, okretanje i guranje.

Položaj bebe u ovom periodu još nije konačan. Beba može biti glavom dole, karlično ili poprečno, pa zatim promeniti položaj više puta. Položaj postaje važniji kako se porođaj približava.

Trudnica treba da prati uobičajeni obrazac pokreta svoje bebe i da se javi lekaru ako primeti naglu promenu ili izostanak pokreta.

Edukacija o porođaju i dojenju

Drugi trimestar je dobar period za učenje o porođaju, dojenju, oporavku i prvim danima sa bebom. Pored saveta ginekologa, babice ili patronažne sestre, korisno je pratiti i resurse kao što je blog Isis Parenting, posebno za praktične teme o trudnoći, opremi, dojenju i periodu posle porođaja.

Škola roditeljstva ili psihofizička priprema za trudnice mogu pomoći u razumevanju faza porođaja, disanja, položaja, uloge partnera, prvog podoja i osnovne nege bebe.

Korisno je na vreme razumeti položaje bebe koji mogu uticati na porođaj:

• potiljačni položaj, kada je beba glavom nadole, a lice okrenuto ka maminoj kičmi, smatra se najpovoljnijim za vaginalni porođaj;
• položaj u kome je beba glavom nadole, ali licem okrenuta ka maminom stomaku, može biti povezan sa dužim porođajem i jačim bolovima u leđima;
• karlični i poprečni položaj zahtevaju pažljivije praćenje i razgovor sa lekarom.

Trudnica ne treba da se opterećuje položajem bebe prerano, ali treba da zna osnovne pojmove kako bi lakše pratila objašnjenja lekara.

Priprema prostora za bebu

Priprema doma treba da krene od prvih praktičnih pitanja: gde će beba spavati, gde će se presvlačiti, gde će se hraniti i šta treba da bude pri ruci noću.

Osnovu čine bezbedno mesto za spavanje, praktičan prostor za presvlačenje i lako dostupna higijena. Krevetac ili kolevka, odgovarajući dušek, posteljina, pelene, garderoba i osnovna nega dovoljni su za početak.

Treba misliti i na mamu: udobno mesto za dojenje ili hranjenje, voda, jastuci, tupferi, maramice i sitnice za negu mogu olakšati prve nedelje.

Administrativno i finansijsko planiranje

Drugi trimestar je pogodan za proveru trudničkog i porodiljskog odsustva, dokumentacije i pravila konkretnog porodilišta.

Finansijsko planiranje treba da obuhvati i veće troškove, poput kreveca, kolica ili auto-sedišta, i manje troškove koji se ponavljaju ili lako promaknu.

U plan troškova treba uključiti:

• laboratorijske analize;
• suplemente;
• udobnu odeću za trudnoću;
• grudnjake za dojenje;
• torbu za porodilište;
• pelene i higijenu za prve dane;
• eventualnu dodatnu pomoć nakon porođaja.

Pravila porodilišta treba proveriti pre pakovanja torbe, jer se spiskovi za prijem, dokumentaciju i stvari za boravak mogu razlikovati.

Treći trimestar – konkretna priprema za porođaj i dolazak bebe

U trećem trimestru fokus se pomera na položaj bebe, završne preglede, odluke o porođaju, torbu za porodilište i organizaciju prvih dana kod kuće. U ovoj fazi je važno znati kada se javiti lekaru i šta ne raditi bez stručnog odobrenja.

Praćenje položaja bebe

U trećem trimestru beba zauzima više prostora i ima manje mesta za okretanje, pa položaj postaje važniji za planiranje porođaja.

Najpovoljniji položaj za vaginalni porođaj je kada je beba glavom nadole, sa licem okrenutim ka maminoj kičmi. Tada je bebina brada spuštena ka grudima, a glavica je postavljena tako da lakše prolazi kroz porođajni kanal.

Važni vremenski okviri u završnici trudnoće su:

• bebe najčešće zauzmu povoljan položaj između 33. i 36. nedelje;
• u 36. nedelji, u oko 95% slučajeva, bebina glavica je postavljena nadole;
• tokom poslednjeg meseca beba se ređe okreće jer ima manje prostora.

U 36. nedelji pokreti mogu biti ređi, ali jači. Trudnica može osećati guranje, istezanje i pritisak, a zbog manje plodove vode nekada može primetiti ili napipati lakat, koleno ili drugi deo bebinog tela.

Svako naglo smanjenje pokreta, izostanak pokreta ili promena koja zabrinjava trudnicu treba proveriti sa lekarom.

Šta ako beba nije u idealnom položaju

Nepovoljan položaj bebe ne znači automatski hitnost, ali zahteva praćenje prema savetu ginekologa. Trudnica ne treba sama da pokušava vežbe, okretanje bebe ili bilo kakve tehnike bez odobrenja lekara.

Karlični položaj znači da je beba okrenuta karlicom, odnosno zadnjicom, ka dole.

Postoje različite varijante u zavisnosti od položaja nogu. Ako se karlični položaj potvrdi pred kraj trudnoće, često se planira carski rez, jer vaginalni porođaj može nositi rizike za bebu, naročito zato što glavica izlazi poslednja.

Poprečni, odnosno horizontalni položaj, znači da beba leži poprečno u odnosu na porođajni kanal.

Može se javiti tokom trudnoće, dok beba još ima prostora, ali je redak pred sam porođaj. Ako beba ostane poprečno, porođaj se završava carskim rezom.

Položaji i vežbe koje mogu pomoći

Od 35. nedelje, naročito kod prvorotki, određeni položaji i vežbe mogu pomoći da se beba namesti povoljnije za porođaj. To treba raditi samo ako je lekar odobrio fizičku aktivnost i ako ne postoje kontraindikacije.

Kod žena koje su već rađale, beba često ima više prostora, pa spuštanje može biti kasnije. Nekada se beba spusti dve do tri nedelje pre porođaja, a nekada tek na početku porođaja. Bebi ponekad treba nekoliko dana da promeni položaj.

U svakodnevnom sedenju i kretanju mogu pomoći navike koje ostavljaju više prostora u karlici:

• sedeti uspravno, sa kolenima niže od karlice;
• blago nagnuti trup napred;
• praviti pauze od sedenja, posebno kod sedećeg posla;
• koristiti pilates loptu za sedenje i blago ljuljanje;
• provoditi vreme u položaju na dlanovima i kolenima;
• spavati na boku, a ne na leđima.

Treba izbegavati dugo poluležanje u fotelji, zavaljeno sedenje u automobilu, sedenje prekrštenih nogu, položaje u kojima su kolena viša od karlice i podizanje stopala dok se leži.

Duboke čučnjeve treba izbegavati dok nije potvrđeno da je beba u ispravnom položaju. Plivanje može biti korisno ako je lekar odobrio aktivnost, posebno prsno plivanje, ali uz pravilan položaj tela.

Izvijanje vrata kako bi lice ostalo iznad vode može biti štetno u trudnoći, kada su ligamenti opušteniji.

Lopta za porođaj može pomoći bebi da se bolje namesti i pre i tokom porođaja, ali treba je koristiti u skladu sa savetom stručnog osoblja.

Zaključak

Priprema za bebu je lakša kada se podeli po fazama. Prvi trimestar postavlja zdravstvenu osnovu, drugi je za informisanje i organizaciju, a treći za završne pripreme za porođaj i prve dane kod kuće.

Dobra priprema daje roditeljima dovoljno jasnoće, podrške i sigurnosti da porođaj i dolazak bebe dočekaju mirnije.